.JPG)
+(Large).JPG)
Mart i april su meseci najinteresantniji za lov soma na varalicu.Razloga su dva.Porast temperature ubrzava metabolizam i somu treba sve vise hrane... i priblizava se mrest i muzjaci postaju veoma agresivni kako izmedju sebe tako i prema ostalim “uljezima”.Francuski biolozi su u jednom istrazivanju ustanovili, da ako je temperatura izmedju 20 i 25 stepeni digestivni ciklus soma traje 24 casa,pri temperaturi od 13-14 gradi vreme je duplo i dostize 48 sati i na kraju izmedju 8 i 10stepeni digestivni ciklus prelazi 72 sata.Ista istrazivanja su ustanovila jos jednu zanimljivost vezanu za ishranu naseg prijatelja soma. Manji primerci imaju znatno vece energetske potrebe i mogu uneti hrane u tezini od 10 posto u odnosu na svoju tezinu, dok kod vecih primeraka taj postotak se krece od 2 do 3 posto.Dakle, dok som od 10-ak kilograma moze uneti za jedan obrok hrane u tezini od 1 kilograma isti u tezini od 70 kilograma se zadovoljava sa jedva 2 kilograma.
Voda na kojoj varalicarim u aprilu, a posebno mesto na koje obavezno odlazim, obiluje stablima bagrema prirodnog indikatora vezanog za mrest soma.Kada je bagrem u punom cvatu,som zapocinje mrest sto se obicno poklapa sa mesecom majom,do tada svaki izlazak je momenat za dobar ulov.Tako je bilo i ovog 15 aprila.
Odabrali smo reku Mincio.Nastaje oticanjem vode iz najveceg italijanskog jezera Garda i odmah ima ujednacen tok sve do svog uliva u reku Po posle nekih 75 kilometara.Prebogata je belom ribiom koja je karika u lancu mnogih predatora pa i naseg brkatog prijatelja.Mesto koje smo odabrali je u mestu Pozzolo gde se nalazi hidroelektrana koja je svoje najbolje dane videla pre 50-ak godina.Samo mesto na reci gde lovimo je dugo nekih 100-ak metara.Zapocinje vodopadom koji se nalazi na vestackom betonskom stepeniku i sluzi za podizanje nivoa kako bi se jedna kolicina vode mogla odvesti kanalom za potrbe pomenute elektrane.Ispod vodopada je betonski taloznik,koji zavrsava betonskim ostacima ispod kojih je voda podlokala dno i napravila prava sklonista za soma.Potom pocinje brzak koji je dug nekih 30-ak metara i koji se nalazi na suprotnoj strani od koje lovimo,ali je to privatan posed i nije posecen ribolovcima.Na nasoj strani je dubina 4 metra i voda je mnogo mirnija,kao da je reka podeljena uzduz.Na samom zavrsetku hot spota sa suprotne strane ulazi voda iz kanala koji je sluzio za elektranu,nekada je veoma slabog inteziteta a nekada fakticki preseca tok reke,od cega zavisi frekfencija i promena jacine toka tesko je ustanoviti jer elektrana skoro i da neradi.
Stizemo rano na mesto i primecujemo izmaglicu koja je odvojena od zemlje na visini od 2 metra...deluje pomalo filmski,al mene podseca na Moravu i milocajski most kada sam lovio mrenu,uvek kad je bilo ovako dobro sam prolazio.Stigavsi na vodu,odlucujem da se zaustavim kod kanala koji ovaj put u punoj snazi preseca reku.Na daiwu pike titanijum uparenu sa daiwom infinity Q3000 stavljam Zoranovu 13-icu,dvodelni wobbler sa zveckom koji je i pre petnaest dana ovde napravio uspeh.Zabacujem u kruzni tok i vodim varalicu nizvodno,koja prakticno ide uz vodu (zbog povratnog toka) tako da je mogu voditi sto sporije.Posle par zabaca udar na nekih 7-8 metara od mene...kontriram i pocine borba...som nije veliki i posle par minuta je na obali.Dobro je....sve vise imam poverenja u varalicu...izgleda da je to ono pravo.Nastavljam sa zabacivanjem i to uvek uzodno i vodim polagano prema meni.Nije proslo ni deset minuta i opet udar...ali ovaj put na samo par metara od mene.U trenutku sam pomislio da je neki mani primerak jer posle kontre riba ide vrlo lagano prema meni...ali samo u trenutku...jer posle toga sledi ono sto cu dugo pamtiti...som...ogroman...fakticki se nasukava na obalu...sve prsti oko mene i ja u trenutku neznam sta da radim...al on zna...polazi naglo u dubinu i masinica zapocinje svoju najlepsu pesmu.U prvom begu mi izvlaci oko 20 metara pletenice i to mu je bilo najdalje sto je uspeo da ode.Gledamo na sat 07,15...borba je pocela...znam da je riba velika,a znam i da moj pribor nije namenjen za soma,bar ne za tako velike,no sta je tu je.U 07,50 moj prijatelj Nery ulazi u vodu i prihvata soma...umoran je, al sa jos malo snage u sebi...upozoravam ga da je bolje upotrebiti i kuku jer voda je hladna a obala strma....ne bi prijalo kupanje.I napokon evo ga...najveci som koga sam uhvatio na varalicu ...167 cm ....Dok sam odmara sretan i zadovoljan,Nery kaci jos jednog,ali posle par mintua som se otkacine.Sve zaboravljam i uzimam ponovo stap u ruke.Do 09,00 imao sam jos dva soma ali obadva su uspela da se otkace...evo sta je ostalo od varalice posle zadnjeg koji mi se cini da je bio
veci i od ovog predhodnog...iz cistog razloga jer je uspeo da izvuce vise od pola masinice pletenice i posle par minuta uspeo da se oslobodi....No dobro sada imam ogromnu zalihu varalica ,tako da nema bojazni i za vece primerke koji prave ovakve stete....Za kraj ovog ulova koji cu dugo pamtit zajednicka fotografija za uspomenu.
Z.J.Fenix .JPG)
Voda na kojoj varalicarim u aprilu, a posebno mesto na koje obavezno odlazim, obiluje stablima bagrema prirodnog indikatora vezanog za mrest soma.Kada je bagrem u punom cvatu,som zapocinje mrest sto se obicno poklapa sa mesecom majom,do tada svaki izlazak je momenat za dobar ulov.Tako je bilo i ovog 15 aprila.
Odabrali smo reku Mincio.Nastaje oticanjem vode iz najveceg italijanskog jezera Garda i odmah ima ujednacen tok sve do svog uliva u reku Po posle nekih 75 kilometara.Prebogata je belom ribiom koja je karika u lancu mnogih predatora pa i naseg brkatog prijatelja.Mesto koje smo odabrali je u mestu Pozzolo gde se nalazi hidroelektrana koja je svoje najbolje dane videla pre 50-ak godina.Samo mesto na reci gde lovimo je dugo nekih 100-ak metara.Zapocinje vodopadom koji se nalazi na vestackom betonskom stepeniku i sluzi za podizanje nivoa kako bi se jedna kolicina vode mogla odvesti kanalom za potrbe pomenute elektrane.Ispod vodopada je betonski taloznik,koji zavrsava betonskim ostacima ispod kojih je voda podlokala dno i napravila prava sklonista za soma.Potom pocinje brzak koji je dug nekih 30-ak metara i koji se nalazi na suprotnoj strani od koje lovimo,ali je to privatan posed i nije posecen ribolovcima.Na nasoj strani je dubina 4 metra i voda je mnogo mirnija,kao da je reka podeljena uzduz.Na samom zavrsetku hot spota sa suprotne strane ulazi voda iz kanala koji je sluzio za elektranu,nekada je veoma slabog inteziteta a nekada fakticki preseca tok reke,od cega zavisi frekfencija i promena jacine toka tesko je ustanoviti jer elektrana skoro i da neradi.
Stizemo rano na mesto i primecujemo izmaglicu koja je odvojena od zemlje na visini od 2 metra...deluje pomalo filmski,al mene podseca na Moravu i milocajski most kada sam lovio mrenu,uvek kad je bilo ovako dobro sam prolazio.Stigavsi na vodu,odlucujem da se zaustavim kod kanala koji ovaj put u punoj snazi preseca reku.Na daiwu pike titanijum uparenu sa daiwom infinity Q3000 stavljam Zoranovu 13-icu,dvodelni wobbler sa zveckom koji je i pre petnaest dana ovde napravio uspeh.Zabacujem u kruzni tok i vodim varalicu nizvodno,koja prakticno ide uz vodu (zbog povratnog toka) tako da je mogu voditi sto sporije.Posle par zabaca udar na nekih 7-8 metara od mene...kontriram i pocine borba...som nije veliki i posle par minuta je na obali.Dobro je....sve vise imam poverenja u varalicu...izgleda da je to ono pravo.Nastavljam sa zabacivanjem i to uvek uzodno i vodim polagano prema meni.Nije proslo ni deset minuta i opet udar...ali ovaj put na samo par metara od mene.U trenutku sam pomislio da je neki mani primerak jer posle kontre riba ide vrlo lagano prema meni...ali samo u trenutku...jer posle toga sledi ono sto cu dugo pamtiti...som...ogroman...fakticki se nasukava na obalu...sve prsti oko mene i ja u trenutku neznam sta da radim...al on zna...polazi naglo u dubinu i masinica zapocinje svoju najlepsu pesmu.U prvom begu mi izvlaci oko 20 metara pletenice i to mu je bilo najdalje sto je uspeo da ode.Gledamo na sat 07,15...borba je pocela...znam da je riba velika,a znam i da moj pribor nije namenjen za soma,bar ne za tako velike,no sta je tu je.U 07,50 moj prijatelj Nery ulazi u vodu i prihvata soma...umoran je, al sa jos malo snage u sebi...upozoravam ga da je bolje upotrebiti i kuku jer voda je hladna a obala strma....ne bi prijalo kupanje.I napokon evo ga...najveci som koga sam uhvatio na varalicu ...167 cm ....Dok sam odmara sretan i zadovoljan,Nery kaci jos jednog,ali posle par mintua som se otkacine.Sve zaboravljam i uzimam ponovo stap u ruke.Do 09,00 imao sam jos dva soma ali obadva su uspela da se otkace...evo sta je ostalo od varalice posle zadnjeg koji mi se cini da je bio
veci i od ovog predhodnog...iz cistog razloga jer je uspeo da izvuce vise od pola masinice pletenice i posle par minuta uspeo da se oslobodi....No dobro sada imam ogromnu zalihu varalica ,tako da nema bojazni i za vece primerke koji prave ovakve stete....Za kraj ovog ulova koji cu dugo pamtit zajednicka fotografija za uspomenu.
Z.J.Fenix
.JPG)
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар