BAL NA VODI

Posle dve “izgubljene” nedelje,jedne zbog posla a druge zbog prexlade,prvu nedelju aprila nisam zeleo da propustim da ne izadjem na vodu.Ovaj period godine je moje omiljeno vreme za varalicarenje soma.Vremenska prognoza od subote je obecavala (prestanak vetra,pad pritiska i povecana oblacnost).Samo jos da voda ne bude velika...
U nedelju,rano ujutro, sam ispred Nerijeve kuce koji me spremno ceka.Posle sat vremena stizemo na mesto,tacno u 06,30.Odlucili smo da pocnemo u najjacoj struji gde voda iz kanala koji se uliva na tom mestu preseca reku.Kocnicu masinice sam podesio dosta jako jer sam na ovome mestu dobio dosta krupnih somova.
Vec u sedam sati udarac,kontriram i osecam karakteristicno “otimanje”soma u prvim trenutcima borbe.Za trenutak se cuje dril masinice, a onda nista vise...ode.Koji minut kasnije, na nekih 50-ak metara uzvodno ugledah aktivnost soma, odnosno rep koji kao da mi domahuje i poziva me.Ostavljam Nerija na hot spotu i odlazim uzvodno.Situacija na povrsini vode je jako komplikovana jer tu voda pravi povratni tok i na povrsini ima dosta trave i granja koje ometa vodjenje varalice.Uz samu ivicu toka ipak ima malo prostora i ja pocinjem da zabacujem.
Posle par provlacenja udarac...”evo ga “ rekoh u sebi.Kako nije bio veliki,nakon par minuta se nasao na suvom,palac u usta i trk do Nerija da napravim koju fotografiju jer mi je torba sa opremom i aparatom ostala na pocetnoj poziciji.Pozivam ga da podje samnom jer sam primetio veliku aktivnost soma na povrsini,pravi bal na vodi,ali on odlucuje da ostane na mestu sa jakom strujom.Ja ne gubim vreme vec brzo nazad,ovaj put sa torbom u kojoj imam rukavice za prihvat ribe.
Zabacujem ponovo i vec pri prvom provlacenju varalice udarac...otimanje, i riba krece poslusno prema meni.pomislih u sebi “danas samo sitan” i nestigoh da iz torbe izvadim rukavicu a riba vec krenu prema sredini “ohoho” pomislih “ovaj nije mali”.Nakon petnaestak minuta stigao je i Neri jer sam ga pozvao a i som je vec pokazivao siluetu.Posle slikanja i predaha pogledah na sat koji jos ni osam nije pokazivao.
Bal je i dalje trajao i ja ne gubim vreme .U osam sati tacno ponovo udarac.Privlacim ribu u prvim trenutcima vrlo lako prema sebi, i onda pocinje ono pravo.Daiwa svira betovenovu devetu i to jako dugo,cak toliko da sam imao vremena da iz dzepa izvadim telefon,pozovem prijatelja i u direktnom prenosu mu docaram delic ovog nezaboravnog dana.”Javi mi kad ga izvadis” rece mi.Borba je potrajala nekih pola sata,nisam zeleo da forsiram je pribor koji koristim je kvalitetan ali namenjem varalicarenju stuke.Stap je brz,vrsne akcije tezine bacanja 15-50 grama,masinica u velicini 3000.Pletenica 0,24,kevlar 0,60 kao terminal i WMC trokrake na varalici jedino odgovaraju izazovu koji zahteva varalicarenje soma,ali i sa ovakvim rpiborom sam izlazio na kraja sa dosta krupnim somovima narocito na cistijim terenima i uz puno strpljenja.Prijatelju sam se javio u devet i rekao mu da sam izvadio treceg ali i cetrvtog soma tog jutra.
Nezaboravan dan,za dva sata pecanja vise od pola vremena sam proveo u borbi sa ribama.Tajne za ovaj ulov nema,uklopilo se bas sve;doba godine,atmosferske prilike, mesto, varalica,malo srece i malo iskustva.Verujem da kada som radi, treba koristiti varalice sa niskom frekfencijom rada i voditi ih sto sporije.Ubedjen sam da je to najvaznije,ponekad prilikom namotavanja usporim toliko da vobbler prestane da radi,samo nijansu brze i brko joj nemoze odoleti.Tog jutra na pecanje sam poneo kutiju (vidi sliku) sa par dvodelnih, zvececih varalica od 13 centimetara.
Kako som u ovom periodu prikuplja energiju za mrest i oporavlja se od zimskog posta, okuplja se na mestima gde ima dosta hrane, a ako u blizini ima sporije i dublje vode sa granjem i panjevima,gde ce i obaviti mrest to mesto postaje “nemoguce vruce”.Mesto na kome sam lovio je karakteristicno po tome sto je dugo nekih stotinjak metara na kome ima par dobrih pozicija.Pocinje betonskim prelivnikom sa taloznom rupom,nastavlja se brzakom i velikom rupom dubine 4-5 metara sa povratnim tokom i zavrsava kanalom koji se sa suprotne strane uliva u reku i jakom strujom udara u suprotnu obalu.Pored ovog mesta dobra mesta su jos i ulivi sporijih reka,oko mostova,sprudovi i svuda tamo gde ima bele ribe kojom se som hrani.
U ovom periodu pred mrest somovi, i to muzjaci su jako agresivni u odbrani svoje teritorije na kojoj love i pripremaju se za mrest, tako da nonsalantno lelujavo povlacenje nasih varalica ce ih dodatno isprovocirati na napad.
Na kraju zeleo bih da vam preporucim da nikako ne propustite ovaj period jer vam moze doneti nezaboravne trenutke bas kao sto se desilo i meni.

Jasari Zoran Fenix

prvi

drugi

treci najveci

cetvrti

zajednicka za uspomenu

VARALICARENJE SOMA POCETKOM PROLECA

Mart i april su meseci najinteresantniji za lov soma na varalicu.Razloga su dva.Porast temperature ubrzava metabolizam i somu treba sve vise hrane... i priblizava se mrest i muzjaci postaju veoma agresivni kako izmedju sebe tako i prema ostalim “uljezima”.Francuski biolozi su u jednom istrazivanju ustanovili, da ako je temperatura izmedju 20 i 25 stepeni digestivni ciklus soma traje 24 casa,pri temperaturi od 13-14 gradi vreme je duplo i dostize 48 sati i na kraju izmedju 8 i 10stepeni digestivni ciklus prelazi 72 sata.Ista istrazivanja su ustanovila jos jednu zanimljivost vezanu za ishranu naseg prijatelja soma. Manji primerci imaju znatno vece energetske potrebe i mogu uneti hrane u tezini od 10 posto u odnosu na svoju tezinu, dok kod vecih primeraka taj postotak se krece od 2 do 3 posto.Dakle, dok som od 10-ak kilograma moze uneti za jedan obrok hrane u tezini od 1 kilograma isti u tezini od 70 kilograma se zadovoljava sa jedva 2 kilograma.
Voda na kojoj varalicarim u aprilu, a posebno mesto na koje obavezno odlazim, obiluje stablima bagrema prirodnog indikatora vezanog za mrest soma.Kada je bagrem u punom cvatu,som zapocinje mrest sto se obicno poklapa sa mesecom majom,do tada svaki izlazak je momenat za dobar ulov.Tako je bilo i ovog 15 aprila.
Odabrali smo reku Mincio.Nastaje oticanjem vode iz najveceg italijanskog jezera Garda i odmah ima ujednacen tok sve do svog uliva u reku Po posle nekih 75 kilometara.Prebogata je belom ribiom koja je karika u lancu mnogih predatora pa i naseg brkatog prijatelja.Mesto koje smo odabrali je u mestu Pozzolo gde se nalazi hidroelektrana koja je svoje najbolje dane videla pre 50-ak godina.Samo mesto na reci gde lovimo je dugo nekih 100-ak metara.Zapocinje vodopadom koji se nalazi na vestackom betonskom stepeniku i sluzi za podizanje nivoa kako bi se jedna kolicina vode mogla odvesti kanalom za potrbe pomenute elektrane.Ispod vodopada je betonski taloznik,koji zavrsava betonskim ostacima ispod kojih je voda podlokala dno i napravila prava sklonista za soma.Potom pocinje brzak koji je dug nekih 30-ak metara i koji se nalazi na suprotnoj strani od koje lovimo,ali je to privatan posed i nije posecen ribolovcima.Na nasoj strani je dubina 4 metra i voda je mnogo mirnija,kao da je reka podeljena uzduz.Na samom zavrsetku hot spota sa suprotne strane ulazi voda iz kanala koji je sluzio za elektranu,nekada je veoma slabog inteziteta a nekada fakticki preseca tok reke,od cega zavisi frekfencija i promena jacine toka tesko je ustanoviti jer elektrana skoro i da neradi.
Stizemo rano na mesto i primecujemo izmaglicu koja je odvojena od zemlje na visini od 2 metra...deluje pomalo filmski,al mene podseca na Moravu i milocajski most kada sam lovio mrenu,uvek kad je bilo ovako dobro sam prolazio.Stigavsi na vodu,odlucujem da se zaustavim kod kanala koji ovaj put u punoj snazi preseca reku.Na daiwu pike titanijum uparenu sa daiwom infinity Q3000 stavljam Zoranovu 13-icu,dvodelni wobbler sa zveckom koji je i pre petnaest dana ovde napravio uspeh.Zabacujem u kruzni tok i vodim varalicu nizvodno,koja prakticno ide uz vodu (zbog povratnog toka) tako da je mogu voditi sto sporije.Posle par zabaca udar na nekih 7-8 metara od mene...kontriram i pocine borba...som nije veliki i posle par minuta je na obali.Dobro je....sve vise imam poverenja u varalicu...izgleda da je to ono pravo.Nastavljam sa zabacivanjem i to uvek uzodno i vodim polagano prema meni.Nije proslo ni deset minuta i opet udar...ali ovaj put na samo par metara od mene.U trenutku sam pomislio da je neki mani primerak jer posle kontre riba ide vrlo lagano prema meni...ali samo u trenutku...jer posle toga sledi ono sto cu dugo pamtiti...som...ogroman...fakticki se nasukava na obalu...sve prsti oko mene i ja u trenutku neznam sta da radim...al on zna...polazi naglo u dubinu i masinica zapocinje svoju najlepsu pesmu.U prvom begu mi izvlaci oko 20 metara pletenice i to mu je bilo najdalje sto je uspeo da ode.Gledamo na sat 07,15...borba je pocela...znam da je riba velika,a znam i da moj pribor nije namenjen za soma,bar ne za tako velike,no sta je tu je.U 07,50 moj prijatelj Nery ulazi u vodu i prihvata soma...umoran je, al sa jos malo snage u sebi...upozoravam ga da je bolje upotrebiti i kuku jer voda je hladna a obala strma....ne bi prijalo kupanje.I napokon evo ga...najveci som koga sam uhvatio na varalicu ...167 cm ....Dok sam odmara sretan i zadovoljan,Nery kaci jos jednog,ali posle par mintua som se otkacine.Sve zaboravljam i uzimam ponovo stap u ruke.Do 09,00 imao sam jos dva soma ali obadva su uspela da se otkace...evo sta je ostalo od varalice posle zadnjeg koji mi se cini da je bio
veci i od ovog predhodnog...iz cistog razloga jer je uspeo da izvuce vise od pola masinice pletenice i posle par minuta uspeo da se oslobodi....No dobro sada imam ogromnu zalihu varalica ,tako da nema bojazni i za vece primerke koji prave ovakve stete....Za kraj ovog ulova koji cu dugo pamtit zajednicka fotografija za uspomenu.
Z.J.Fenix

LETNJI LOV SOMA VOBLERIMA

Za razliku od proleca,kada je aktivnost soma izrazeno povecana pre i posle mresta i jeseni kada se priprema za zimu, leto kao godisnje doba,ima svoje posebnosti koje treba uvaziti za uspesan lov.Veliki je niz faktora koje treba ispostovati da bi se dobila prava kombinacija i rezultirala ulovom.Pomenucu samo one najvaznije.Odabir mesta,doba dana kada treba loviti,koji vobleri i kako ih voditi.

Mesto i doba dana.

Iako visoke temperature,povecavaju apetit soma,on kao i vecina riblje populacije u toplijim letnjim danima bira mesta bogatija kiseonikom.To su uglavnom mesta sa jakom strujom,prelivi,prevodnice i pumpe ili usca manjih reka.Na takvim mestima treba birati pozicije gde voda pravi povratni tok.Moja omiljena mesta su naperi.Na vecim nizijskim rekama ih ima dosta a isti su napravljeni da bi smanjili i ublazili jacinu reke koja “udara” u obalu.Dobrim delom ulaze u maticu i samim tim nam omogucuju pristup jacoj struji,odnosno mestima gde se u letnjim danima zadrzava riba.Kao vestacke prepreke stvaraju odlicna mesta za lov.Obicno odlazim na na sami kraj napera i lovim u zoni nizvodno.Tu se stvara povratni tok koji sa donje strane napera ima kanal koji je izdubila voda a u sredini brezinu iliti podvodno ostrvo, koje se vidi pri niskom vodostaju.Ispod samog spica napera uvek postoji duboka rupa koja je hot spot.Naime ukoliko uspemo da pronadjemo nagle prelaze (iz plitkog u duboko) dubine igra je zavrsena.To i nije tako tesko obzirom da lovimo voblerima i mozemo pretraziti brzo celu zonu u kojoj zelimo loviti.Pored napera dobra su i usca manjih reka i to uvek sa uzvodne strane,stubovi mostova i slicno.
Doba dana kada trebamo loviti, ako izuzmemo noc, su prvi jutarnji sati i u sami sumrak.Ovo iz razloga jer som pre napustanja svog sklonista i polaska u lov (a i pri povraku) uvek pretrazi okolna mesata.Ako su ta mesta,kao napred opisana, bogata ribom, ostaje u toj zoni
celu noc.

Izbor voblera i nacin vodjenja.

Kod izbora voblera,vodim se cinjenicom da je glavni adut soma dobro prepoznavanje “pozitivnih” vibracija.Pored bocne linije, koja je izraito osetljiva i duga, unutrasnje uvo soma je preko Weber-ovih koscica povezano za mehur,koji je slobodan i predstavlja jedinstveni zvucni pojacivac.On sluzi da oseti na sto vecoj udaljenosti potencijalni plen a kasnije da odredi i smer i velicinu istog.Imajuci to u vidu treba birati voblere koji imaju nizu frekfenciju pokreta.Pozeljno je da imaju zvecku i to samo jednu kuglicu koja ce u skladu sa lelujavim pokretima da daje dodatni impuls izazovnosti voblera.Ako je jos vobler dvodelni,onda smatram da je to pravi izbor.Pored navedenih osobina,varalica treba biti srednje roneca,robusna i jaka,ne ispod 10 cm.
Moj licni izbor i varalica kojoj najvise verujem je dvodelna 13-ica sa zveckom Zorana Dimitrijevica.Istoj menjam trokrake jer lovim na vodama gde su ceste pojave krupnih somova i nezelim iznenadjenja.
Vobler vodim ujednacenom brzinom koja treba biti minimalna,dovoljno toliko da osetim da vobler radi.Pokusavam da vobler stalno bude na dubini od otprilike jednog metra.Na toj dubini sam dobio najveci broj somova i vrlo cesto blizu obale.
Najbolja kombinacija je kada je plici deo zone u kojoj lovimo oko metra dubine.Vobler povremeno dodiruje dno i mozemo tacno osetiti gde je prelaz u dublji deo.Tada prestaje da se oseca kuckanje voblera po dnu ali se dosta cesto oseti onaj jaki udar,zbog koga smo i dosli na vodu,udar groma...oprostite,udar soma.

Z.J.Fenix